Da li sam ja deo LGBTIQ* zajednice?
Pod pojmom LGBTIQ* u Nemačkoj se podrazumevaju sve osobe čija seksualnost ili pol odstupaju od društvenih očekivanja. To obuhvata, na primer, lezbijke, gej, biseksualne osobe, kao i trans*, inter* i nebinarne osobe. Čak i ako nijedna od ovih reči tebi ne odgovara tebi, možeš biti deo zajednice – ako to želiš.
LGBTIQ* kao posebno ranjiva grupa
Kao LGBTIQ* osoba, deo si grupe koja se tokom postupka dobijanja azila i u smeštaju suočava sa posebnim izazovima. U tom kontekstu se govori o ranjivim osobama. Iz toga proizilazi da država ima posebne obaveze zaštite prema tebi. Dakle, pored prava koja pripadaju svim izbeglicama, imaš i dodatna prava koja bi trebala da te zaštite. Ovde ćemo ti objasniti tvoja najvažnija prava.
Razgovor o LGBTIQ* temama
Biti LGBTIQ* u Nemačkoj nije tabu tema. U postupku dobijanja azila je čak veoma važno govoriti o svojim iskustvima kao queer osoba. Ponekad postoje dobri razlozi da ne govoriš o svom identitetu – na primer, u smeštajnom centru. Kada i sa kim ćeš da razgovaraš, isključivo je tvoja odluka.
🗨️ Čak i ako ti je teško i možda to svesno ne radiš u smeštajnom centru, izuzetno je važno da tokom saslušanja za azil otvoreno govoriš o tome. I seksualna orijentacija i rodni identitet su aspekti koji mogu biti presudni za ishod tvoje procedure dobijanja azila.
Veoma je važno da, ako možeš, prethodno razgovaraš sa savetovalištem za proceduru dobijanja azila o razlozima tvog bekstva. Postoje i pravne savetodavne službe posebno namenjene LGBTIQ* izbeglicama.
Smeštaj tokom postupka dobijanja azila
ℹ️ Tokom trajanja postupka dobijanja azila, ali najduže 18 meseci (u nekim saveznim pokrajinama 24 meseca), dužan/na si da boraviš u Centru za prvobitni smeštaj izbeglica nadležne pokrajine u kojoj boraviš. U izuzetnim slučajevima, moguć je i raniji odlazak iz smeštajnog centra.
Nasilje u smeštaju
Nažalost, u smeštajnom centrima povremeno dolazi do incidenata nasilja. Nasilje mogu da vrše svi koji žive ili rade u centru. Pod nasiljem se podrazumeva: fizičko nasilje (udaranje, šutiranje), psihičko nasilje (pretnje, uznemiravanje, vređanje), seksualno uznemiravanje i seksualno nasilje.
Kako mogu da se zaštitim od nasilja?
🗨️ Ako u smeštajnom centru postoji osoba kojoj veruješ (npr. savetnik/ca ili socijalni radnik/ca), korisno je da razgovaraš o svojoj situaciji sa njom. Često je moguće preventivno biti premešten u drugi deo objekta, u jednokrevetnu sobu ili u smeštajni centar specijalizovan za potrebe LGBTIQ* osoba, gde ćeš se osećati bezbednije.
Ako nemaš nikoga kome možeš da veruješ u smeštajnom centru, možeš da nam se obratiš, a mi ćemo pokušati da ti pronađemo savetovalište u tvojoj blizini.
Koja prava imam ako sam doživeo/la nasilje?
Tvoja prava zavise od vrste nasilja koje si pretrpeo/la. Važno je: Isticanje tvojih prava nema nikakve negativne posledice po tvoj postupak dobijanja azila. Ako ti zaposleni u smeštajnom centru kažu suprotno – to nije tačno!
📃 U slučaju nasilja bilo koje vrste možeš podneti zahtev prihvatnom organu za
ranije napuštanje Centra za prvobitni smeštaj izbeglica. Takođe, možeš se
žaliti upravi institucije. Ako nasilje dolazi od državnih organa ili ti isti
ne pružaju adekvatnu pomoć, možeš se žaliti nadređenoj osobi.
Fizičko ili seksualno nasilje, kao i vređanja, možeš prijaviti policiji. Sud
može, u nekim slučajevima, doneti odluku da nasilna osoba bude udaljena iz
smeštajnog centra i da ti se ne sme približavati.
Kome mogu da se obratim da ostvarim svoja prava?
Za podršku i ostvarivanje svojih prava možeš se obratiti LGBTIQ* savetovalištima, savetovalištima za proceduru dobijanja azila, organima za podnošenje žalbi, kao i advokatima.
Ako imaš teškoća u pronalaženju podrške, možeš nas kontaktirati u bilo kom trenutku.
Koja prava imam kao LGBTIQ* osoba u proceduri dobijanja azila?
Imaš pravo da tvoje saslušanje vodi posebno obučena osoba (specijalni poverenik/ca). Takođe možeš zahtevati da osoba koja vodi razgovor i prevodilac/prevoditeljka budu određenog pola. Obavesti Savezni komesarijat za migraciju i izbeglice (BAMF) pre razgovora o svojim potrebama – savetovalište može da ti pomogne u tome. Ako nisi bio saslušan od strane specijalnog poverenika/poverenice, i u tom slučaju se obrati savetovalištu ili advokatu/advokatici.
